Cela priča

Jedna sasvim obična priča …
U Srbiji, zemlji bogate poljoprivrede tradicije, gaji se kivi, aronija, godzi, moringa, rastu palme. Da li su klimatske promene toliko zahvatile planetu zemlju ili je ludilo zahvatilo nase srbijanske glave. Tridesetih godina dvadesetog veka Srbija je davala 7% svetske i 30 % evropske proizvodnje konoplje, one nase, takozvane kudelje. Tada se znalo …. najbole mesto na celoj kugli zemaljskoj za gajenje konoplje je Srbija, tačnije Vojvodina, Šumadija. I svi u Srbiji su gajili konoplju, biljku od koje se nista ne baca, sve se koristi. Ona nas je oblacila, grejala, hranila, bila dom, lecila. Četvrtina farmakopeje Matice Srpske štampane 1934 godine je bila posvećena lekovima i melemima na bazi konoplje.

A onda su u Srbiju, odmah nakon ili po okupaciji, stigli vozovi bez voznog reda, puni ljudi koji su kao lek za sve smatrali kozije mleko …. i proglasili su tu nasu, domaću, kudelju kao zlo koje treba iskoreniti. Kudeljare po celoj Srbiji, Vojvodini su unistavane, mašine duge desetine metara za dobijanje vlakna su brenerima i testerama secene na delove da ne mogu da rade i tako ostavljane unistene, silovane da trunu. Narodna milicija, uglavnom oličena u pripadnicima koji mesto 30 slova u azbuci koriste 32, je počela revnosno maltretirati, privoditi, zatvarati vojvođanske i srbijanske seljake, čupala im brkove i odvodila kod sudija i tužilaca, koji su takođe uglavnom koristili 32 slova koji bi ih osuđivali kao narkodilere i zatvarali i prebijli. Svi preci srbijanaca, vojvođana su proglašavani za zločince koji ceo život gaje drogu, sto kolena unazad, kažnjavani sve uz narodne instrumente sa jednom zicom koji rade na 32 slova, koji opevaju herojeska dela drumskih razbojnika koji su pošto bi opljačkali i zaklali drzavne službenike, poreznike i bili posle toga uhapšeni cvilili nad svojom teškom sudbinom što će biti pogubljeni. Hvalili se time koliko su ljudi preklali zato što im se učinilo da su ih mrko pogledali.
U međuvremenu su rođaci državnih sluzbenika iz prethodnog dela teksta otkrili lepote i isplativost gajenja neke druge, malo vise azijske vrste konoplje i zasticeni indijanskim običajima svojih državnih rođaka, masovno je i gaili i bogatili se. Ali ostavimo za sada naše serdare i vojvode i vratimo se konoplji, onoj našoj, kudelji.

Pre manje od deset godina male grupice srbijanaca, vojvodjana su se setili te naše kudelje i pokrenuli akcije da je oslobodimo iz okova, da je vratimo na nase njive, u nase domove. Počeli su se okupljati u nevladine organizacije, organizovati tribine, govorili ljudima da kudelja nije zlo koje ubija vec ono nesto, naše, srbijansko, vojvođansko, ono što nas definiše kao narod. Naša biljka …. Počeli su skupovi širom Srbije, stotine i stotine tribina, uličnih skupova, počele su se pojavljivati vesti u medijima , čak je i država pristala da organizuje stručnu radnu grupu koja bi o tome diskutovala …. Radna grupa , hmmmm. Napravimo malu digresiju sada … Protiv te Nase biljke sada se uključuje novi, moćniji protivnik, međunarodni, koji tvrdi da se samo onim što oni proglase lekom može lečiti a da sve drugo je nadrilekarstvo i da ko god pokuša da sam sebi skuva kući čaj od kamilice ili čega drugog je nadrilekar. Gura svoje preskupe lekove i postavlja nerealne uslove da bi nešto postalo lek a prećutkuje recimo neke zanimljive stvari. Kako je nastala hemoterapija ? U italijanskoj luci Bari tokom nemačkog bombardovanja 1943. godine potopljen je brod SS John Harvey koji je prevozio 100 tona S-iperita. Broj belih krvnih zrnaca kod vojnika izloženih iperitu bio je smanjen, što je pokrenulo razmatranje mogućnosti primene S-iperita kao leka protiv limfoma, vrste raka. Urađena je klinička studija na JEDNOM pacijentu koji je bio u termalnoj fazi leukemije. Poboljšanje stanja koje su zabeležili je bilo neverovatno. Ovaj tretman se smatra početkom hemoterapije. N-iperit i njegovi analozi se i danas koriste u hemoterapiji, kao citostatici. Ovim ne zelim reći da hemoterapija ne pomaže, da je otrov i prevara. Hemoterapija pomaže i dokazani je lek koji spasava desetine hiljada života. Želim pokazati dvostruke aršine današnje farmakomafije koji nešto što ima sledeće simptome pri upotrebi, citiram „Crvenilo i svrab kože mogu da se pojave u roku od 2 do 48 sati nakon izlaganja i na kraju se promene u plikove žute boje. Kod očiju nadražaj, bol, oticanje, osetljivost na svetlo, ozbiljan bol ili slepilo. Curenje nosa, kijanje, promuklost, nosno krvarenje, bolovi u sinusima, zadihanost i kašalj. Bol u trbuhu, proliv, groznica, mučnina i povraćanje. Oko 5% onih koji su izloženi iperitu će i pored svih protivotrova umreti“ Nije loše za lek koji je odobren za korišćenje. A danas da vidimo sta je problem sa legendarnim i ozloglasenim THCom iz konoplje. Izaziva opustanje i relaksaciju organizma, snižava krvni pritisak usled toga, snižava šecer i masnoće u krvi, izaziva euforiju ( popravlja raspoloženje i psihičko stanje) ako preterate izaziva povraćanje, koje je zaštita od predoziranja i smrti jer doza koja izaziva povraćanje je 180 puta manja od LD ( smrtonosne doze ) koja bi vas otrovala, te se u praksi nikada ne dešava da neko moze umreti od korišćenja THCa, ne izaziva fizičku zavisnost te se za razliku od recimo heroina, morfijuma, duvana, alkohola ne mozete na THC i konoplju fizički „navući“ i imati apstinencijalne krize. Pa šta je onda problem? Patentiranje. Doza hemoterapije u proizvodnji košta manje od jednog evra, obično tek nekoliko evrocenti a u prodaji je kod najjeftinijih hemoterapija oko 700 evra. Zašto ? Pa farmaceutska kuće će reći, mi smo to pronašli i mi samo to imamo pravo da prodajemo i kako vam volja, platite toliko ili umrite. THC je deo živog organizma i kao takav nije podlozan patentiranju, jer ne mozete patentirati recimo ljudski bubreg, mačije krzno ili ulje konoplje, to je priroda stvorila. Zato se postave nenormalni uslovi kategorije FT1P ( fali ti jedan papir ) tipa “ uradite za čas ( desetak godina ) randomizovanu dvostruko slepo kontrolisanu kliničku studiju prvog reda ( cca 300 miliona evra minimum ) pa ćemo razmotriti da li smo zadovoljni i onda ćemo vam reći šta sve još morate uraditi i ispitati da bi prihvatili da razmotrimo da li to sme da se koristi“. Ulje konoplje se ne moze patentirati i kao takvo svaka farmaceutska kuća ga moze proizvoditi bez ograničenja i onda imamo situaciju gde će neko proizvoditi to i staviti svoju marku kao NIKE i prodavati po 700 evra ili će neka farmaceutska kuća naći računicu i reći „ok, prodavaćemo to po 30 ak evra, dovoljno je da zarađujemo par desetina puta ne moramo kao obično par stotina puta, ali pošto ćemo više prodavati zaradićemo više na prometu“.Vratimo se sada našoj radnoj grupi. U njoj je bilo jako mnogo, neproporcionalno mnogo onkologa, iako se THC koristi za mnogo stotina bolesti koje nemaju veze sa tumorima i koje su takođe bile tema razmatranja ( pomenimo samo MS, alchajmer, parkinskon, dijabetes, autizam, kronovu bolest, artritis, postraumatski sindrom , bol …. ). Elem „lekari“, ovaj onkolozi prisutni tamo su u glas graktali da nema potrebe za legalizacijom ulja kanabisa, govorili „eto jeste da ulje kanabisa pomaze kod bola, mučnine, psihičkog stanja, uklanja negativne simptome hemoterapije, to ne sporimo ali zasto bi to koristili kada mozemo da izmešamo 10 15 lekova koji su vec registrovani i to sve skupa leči kada se zajedno uzmu“ i ponavljali kao mantru „randomizovana dvostruko slepo kontrolisana klinička studija prvog reda“ iako su dobili desetine jako ozbiljnih svetskih kliničkih ispitivanja koji nesporno dokazuju da ulje THC leči rak u procentima od 25 % do 80% zavisno od vrste tumora ( hemoterapija što uopšte ni ja ni lekari ne sporimo ima uspešnost do 30% ). Ni to što su te studije bile više nego dovoljne da se ulje počne koristiti u lečenju u SAD, Kanadi, Španiji, Portugalu, Francuskoj, Švajcarskoj, Nemackoj, Engleskoj, Austriji, Holandiji, Češkoj, Izraelu da nabrojim samo neke od zemalja ili kod nas u okruženju u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Grčkoj njima nije bilo dovoljno, oni su uporno ponavljali „nema dokaza da je zemlja okrugla, mi to nismo videli svojim očima, kada budete napravili raketu i mi se iz svemira budemo uverili u to možda ćemo poverovati da je zemlja okrugla“. Elem, zašto se onda ravnozemljaši tako grčevito bore protiv nečega što bi i njima diglo procenat uspešnosti lečenja i prikazalo ih kao bolje lekare nego što u stvarnosti jesu. Odgovor se zove provizija. Ovo nije nešto što napamet pričamo, policija je jos 2010 ispitivala to i utvrdila da ravnozemljaši na ime provizije za svaku hemoterapiju koju prepišu dobijaju oko 100 evra preko raznih konkresa, sponzorstava, navodnih učešća u izradi studija ili kao kod nekih u podvođenju malih devojčica za neka druga „istraživanja“. Zato i imamo priče o morfijumu kao „divnom leku“ ( uz nesporne pozitivne efekte u umanjenju patnje i bola izaziva zastoj disanja i odgovoran je direktno za smrt skoro četvrtine onkoloških pacijenata koji ga koriste usled predoziranja, taođe izaziva ogromnu fizičku zavisnost i zato se prepisuje samo terminalnim pacijentima kod kojih sustineki ne postoji ni najmanja nada da će preživeti ). Ili fentanil, sintetički heroin, samo 50 puta jači, štetniji i opasniji od heroina.
Policija je tek posebna priča. Kako od organizacije koja je postala najgora na svetu, najnesposobnija, najneobrazovanija, sve najlošije napraviti da je uspesna i profesionalna ? Lako. Kao i za sve u nasoj zemlji promeni pravilnik. Srbija je jedina zemlja gde su narkodileri prilagodili zakon svojim potrebama. Sa par reči su sebe predstavili kao sitne usputne žrtve a ljude koji za svoje potrebe bilo zbog bolesti ili zbog sitnog bezopasnog poroka po drustvo naprave prekršaj kao opasne narkodilere i mafijaše. Srbija je jedina zemlja na svetu gde se kao opojna droga kanabis racuna cela biljka. Svuda u svetu kao kanabis se racuna samo sasušeni neekstrahovani cvet ( takozvani hed ) i hašiš, smola kanabisa. I zato se stalno dešava sledeće. Neko je posadio jednu semenku negde u ćosku dvorista da bi imao za svoj porok i samo za sebe malo „trave“. Biljka će nići i policija će je videti i doći, uhapsiti nesretnika i objaviti javnost da je u uspešnoj akciji otkrila plantazu marihuane i na njoj našla dva i po kilograma opojne droge kanabis. Naravno , stablo dva kilograma, lisća onako vlaznog četiristo grama, cvet pun semenki sto grama …. Za one koji ne znaju za pušenje se moze koristiti samo osušeni cvet bez semena, koga na toj biljci da se do kraja razvila, obrala i osušila bi bilo recimo 50 grama. Ali policija udara recku dodaje dva i po kg na saldo i svi srećni. Primer drugi, policija zaustavlja vozilo i u skrivenom pregratku otkriva profesionalni paket sa jednim kg sasušenog heda skanka (genetski modifikovama mnogo jača marihuana koja se gaji u specijalnim strogo kontrolisanim uslovima veštačkim putem ). Ali vozač koji je ili zimogrižljiv pa i zimi i leti nosi kapicu na glavi, belu ili je jako obrazovan pa koristi za razliku od nas srbijanaca, vojvođana 32 slova je jadna sitna žrtva svog poroka i dobija 20 sati drustveno korisnog rada i par desetina hiljada dinara kazne od svog indijanskog prijatelja u sudu ili tužilaštvu, jer zaboga nije on uhapsen sa dva i po kg ko onaj srbijanac koji uz to i proizvodi marihuanu a kada je ima i mnogo više od ovoga sigurno planira i da je prodaje po obdaništima bebama da bi od njih napravili odmah buduće narkomane ili ko zna gde već. Zimogrižljivi ili obrazovani je sa sobom samo to imao, nije ni proizvodio ni prodavao pa ga može blago kazniti. Opet mala digresija. Znate li otkud tako visoke kazne za „travu“ potiču ? Verovali ili ne krivac je Vijetnamski rat. Posle Vijetnamskog rata niko u SAD nije hteo da se prijavi za vojsku i Amerika se našla u problemu, nije imala dovoljno vojnika. Smislila je genijalni način da popuni redove vojske, povela je takozvani Rat protiv droga. Ako ste se ikada pitali gledajući američke filmove zašto se za par paketića marihuane tamo dobijaju godine i godine robije objasniću vam. Drogu tamo diluju uglavnom takozvane ulične bande, američki specijalitet, u evropi i kod nas nepostojeći. Već obučene za sve vrste oružija i ubijanje, od malih nogu odgajani u nasilnom duhu i da bespogovorno slušaju nadređene u bandi idealni su za vojnike. Kada nekog takvog uhapse ponude mu izbor, dvadeset godina robije ili da se dobrovoljno prijavi u američku vojsku i sluzi domovini. Po nekim procenama 90 % američkih vojnika su osuđeni robijaši koji su izabrali ovu drugu opciju. Naša država sve češće bez razmišljanja prihvata modu sa zapada i ne razmišljajući zašto kopira zakone odatle. Zato i imamo situaciju da ako neki obrazovani mladić sa mnogo slova u rečniku nekoga prebije, onesvesti i polomi mu tako onesveštenom obe ruke, a imao je tu nesreću da ga kamere snime i neki „idiJot“ to još i objavi, može dobiti za tu dečiju čarku kaznu za nanošenje teških telesnih povreda, ali bez oružija i invaliditeta od 6 meseci do najviše 5 godina zatvora. Znači, u praksi pošto je obrazovan kao i sudija i tužilac. a uz to dobar mladić, verujte mi dobiće sest meseci, posto to i nije mnogo neka bude uslovno ili baš ako svi ti srbijanci se bune na sav glas neka bude eto sa nanogicom gde eto da stavimo da svake noći mora biti bar sat vremena kući a ostatak vremena ima dozvolu da radi i kreće se poslom gde god misli da treba.

Zamislite sada mnogo goru situaciju koja se u Srbiji svakodnevno dešava. Dete, zena, majka, vi razboleli ste se od raka. Da bi započeli lečenje uljem kanabisa kao bilo ko u civilizovanom svetu gde je to legalno i o trosku države potrebno vam je minimalno 60 grama ulja kanabisa. Da bi se dobilo 60 grama ulja neophodno vam je 1 kg suvog cveta ili da posadite oko 20 biljaka negde na skrivenom mestu. Kada god vidite obrazovane policajce koji znaju mnogo slova više od vas srbijanaca kako se ponosno slikaju i pričaju da su našli plantažu sa vise desetina kg kanabisa znajte da se u 90 % slučajeva dogodilo sledeće. Jedna osoba će umreti od raka bez svog leka, otac te osobe, muž, brat će ići minimalno 3 do 12 godina na robiju bez mogućnosti služenja kući ili skraćenja kazne jer on je pobogu narkodiler i policija će vam u većini slučajeva pokrasti sav novac koji nađe kod vas ili u kući, podeliti ga međusobom još sve tešeći vas da vam čini uslugu jer ako ga prijavi to bi bio krunski dokaz da tih par stotina evra što imate neobjašnjivo potiče od prodaje droge i da onda kao organizator prodaje možete dobiti i 15 godina.

Mislite da preterujem ? Ne, situacija je mnogo, mnogo gora od toga. Daću vam konkretan primer, stvaran. Žena našeg nesporno najvećeg stručnjaka za lečenje kanabisom, koji je u ovoj državi i zvanično bio zaposlen u ministarstvu zaduženom za pitanja zdravlja na tim poslovima, plaćen za to od strane države i bio zaduzen da vodi proces legalizacije kanabisa u medicinske svrhe ispred tog istog ministarstva, obolela je od kancera pluća. Tražila je od supruga da se leči uljem kanabisa, jer je znala da trenutne zvanične terapije u Srbiji za tumor pluća po zvaničnim podacima daju preživljavanje, ne izlečenje, od 15 % za godinu dana a smrt u skoro 100 % slučajeva u roku od najviše 5 godina. On joj je savetovao da pokuša i zvanično lečenje ali posle prvog koraka, gde je ona otisla kod lekara opšte prakse za uput, sa sve snimkom iz privatne klinike i preporukom hirurga da se hitno provere sve promene a on joj dao da hitno, već za pedeset i nešto dana snimi pluća rengenom da bi proverio da li i država misli da ima promena, ona je odustala znajući da nema vremena da čeka mesecima da naše zdravstvo reaguje. U Sloveniji je legalno i u zvaničnoj prodavnici kupljeno legalno napravljeno ulje kanabisa koje je, kako već mora, nelegalno dostavljeno od strane prodavca na adresu u Srbiji, kao usluga poznanika iz borbe za legalizaciju. Odmah se počelo sa lečenjem koristeći zvanične protokole lečenja zapadnoevropskih klinika. Svi u ministarstvu zaduženom za zdravlje su znali da mu je supruga bolesna i od čega i čime se leči, nije smatrao da je to nešto loše, što pokušava spasiti i sačovati svoju porodicu ne čineći štetu nikome pri tom. Situacija se polako počela popravljati, tumor se smanjivao, ali kao agresivan tumor posle prvog ciklusa terapije nije potpuno nestao. Terapija se nastavila a onda su se pojavili policajci iz stanice koja ne pripada toj opštini već sasvim drugoj i ne obaveštavajući kolege sa opštine gde su izvršile hapšenje šta su učinili i vršeći pretres stana na drugoj opštini sa koje takođe nisu i dovodeći forezniku sa svoje opštine opet ne obaveštavajući kolege ni sa te druge opštine šta rade na njihovoj teritoriji, priveli tog našeg stručnjaka. Ustvari, imao je izbor da budemo iskreni. Da on kaže ja sam kriv ili da dozvoli da njegovu suprugu bolesnu od raka smeste u zatvor. Posle dva dana i više u policijskoj stanici priveli su ga kod tuzioca koji je uz cerekanje sa sva trideset i više slova odmah tražila 30 dana pritvora. Smešten je u CZ i tamo je proveo sledećih 11 dana sve dok ga najbolja i najpoznatija advokatska kancelarija u Srbiji nije odatle izbavila. Od tada pa sve i danas traje mu suđenje gde tuzilac sa stavom, kod njega je nadjeno ulje kanabisa i ne zanima me, trazi da bude osuđen na 12 godina robije bez mogućnosti umanjenja i prevremenog pustanja, a bez čak i pokušaja da izvede i jedan dokaz koji bi bilo šta drugo dokazao, da je to pravio, prodavao, pokušavao da proda, da je količina koja je nađena kod njega veća od količine potrebne za lečenje njegove supruge. Ima ulje kanabisa i 12 godina zatvora i tačka.

Šta mozemo u Srbiji naučiti iz ovog primera. Ako govorite samo 30 slova, ako vam se neko razboli bolje mu za kaznu polomite ruke i noge jer cete dobiti 6 meseci uslovno nego da pokušate da ga lečite jer vam onda sleduje 12 godina robije bez mogućnosti da vas puste ranije.
Naša priča za sada ima srećan tok. Iako će verovatno deceniju i više provesti na robiji, njegova supruga je zahvaljujući nevladinom sektoru dobila ulje u količini koju joj je policija oduzela, koja joj je bila neophodna za lečenje i posle 4 ciklusa lečenja uljem kanabisa potpuno je ozdravila i evo već dve godine od tada bolest se nije vratila. Muž ima stoički stav. Pošto je država rešila da neko iz njegove porodice strada, on prihvata da to bude on a da njegova supruga prezivi i sačekaće da se suđenje završi, da drzava kaže Zenica bluz i da javno pred svima okonča svoj zivot da bi se zadovoljila žeđ države za krvlju i smrti kao u astečkom carstvu.

Vratimo se našim naivnim srbijancima, vojvođanima. I pored svih tribina, vesti, komisija ništa se promenilo nije. Komisija koju je država napravila nije donela nikakvu odluku jer je odnos glasova bio izjednačen, „lekari“, ovaj onkolozi i policija su bili protiv legalizacije ne dajuci nikakav argument osim ponavljanja poznate mantre a svi ostali u ovoj drzavi, lekari, ministarstvo zdravlja i sva ostala ministarstva, agencija za lekove su bili za. Uz jedan dodatak. Jedna jako simpatična bakica koja obozava morfijum uporno je ponavljala da pod hitno treba legalizovati sve lekove na bazi sintetičkog THC, zaštićene patentima farmaceutske industrije i kao takvi u onoj NIKE kategoriji, mnogo stotina puta skuplje od proizvođačke cene, preskupe i manje delotvorne i šta više da ih odmah sve postimo u promet sve o trosku fonda zdravstvene zaštite, o trošku nas običnih polupismenih srbijanaca i vojvođana. Elem, pošto maf… ovaj država nije donela nikakvu odluku o legalizaciji naše naivčine iz UŽASa ( za mlađe prevod, UŽA Srbija ) i Vojvodine su se okrenuli onome što je nesporno dozvoljeno i legalno, industrijskoj konoplji. Bar su oni to tako mislili …

Počeli su, sve uz dozvole koje su dobili od države da sade industrijsku konoplju, onu našu, domaću, kudelju. Seme su nabavljali od državnog instituta, trazili su i dozvole koje im ne trebaju, samo da ih ljudi sa 32 slova ne bi hapsili i drzali u okovima. Svaki papir koji su strogo po zakonu tražili od državnih organa izazivao je krajnji užas u istima, jer bilo koji državni sluzbenik kada bi video reč konoplja već je sebe zamišljao uhapšenog kao saučesnika ako slučajno napravi neku makar i gramatičku grešku u odgovoru na zahtev, prestrašeni od ljudi sa 32 slova, koji još od dana okupacije Srbije ponavljaju da se samo kozije mleko može koristiti kao lek.

Bili bi grešni kada ne bi istakli i svetle primere a na iznenađenje većine to je u ovom trenutku još aktuelni ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Možda odgovor leži u njegovom imenu, mozda je svestan sebe i svojih predaka i šta je kudelja, ona Naša. On je oformio državnu komisiju, nije sprečavao državne sekretare svog ministarstva da učestvuju po tribinama, uvek je pažljivo saslušao argumete i za i protiv legalizacije u medicinske svrhe i nikada nije na silu pokušavao da bilo šta omete u tom procesu. Šta više nije nikada ni osporavao blagotvorne efekte i dao je savet, objašnjenje, koji se onom delu nevladinog sektora koji se interesovao samo za legalizaciju u nemedicinske svrhe nije dopao. Rekao je da se ne moze kao način lečenja reći … ma posadiš biljku i onda napraviš ulje i to istisneš malo na prst i namazeš na desni … lek mora da se zna sastav, koliko čega ima u tom ulju, mora da se zna tačno doziranje kada i koliko se uzima i koje su nus pojave i onda nema nikakvih problema, takav lek može da se registruje …. i sustinski je u pravu … hvala ministre za pravi i dobronamerni savet kako dalje, koji je put ispravan.

Poslušavši savet ministra, naši naivni srbijanci su stupili u kontakt sa najeminentnijim srpskim sručnjacima, redovnim profesorima i šefovima katedri sa hemijskih fakulteta i instituta i posle dve godine mukotrpnog rada uspeli su da naprave potpuno novu, prvi u svetu, proceduru koja omogućava dobijanje ulja tačno definisanog sastava gde su zadrzane sve blagotvorne osobine prirodnog ful spektrum ulja konoplje uz potpuno ekoloski pristup, jer se ne koriste nikakve štetne hemikalije i apsolutno ni u najmanjoj meri ne dolazi do zagadjenja prirodne sredine, jer se sve hemikalije koje se i koriste u procesu dobijanja u potpunosti regenerišu i vraćaju u proces nazad. Uspeli su da naprave i ekološku proceduru gde se korisni ali trenutno nezakonit THC u samom procesu prevodi u dozvoljeni CBN i na taj način se dobija ulje koje je potpuno u skladu sa svim zakonskim propisima. Odmah su se posredstvom državnog instituta obratili ministarstvima sa opisom procesa i objašnjenjem da je moguće, u samom procesu, unutar aparature da u nekom trenutku dođe do koncentracije THCa koja prelazi dozvoljenih 0,3 % a da je to uslovljeno višom silom jer kao što smo vec rekli, najbolje mesto na svetu za gajenje konoplje je SRBIJA i konoplja koja bi na nekom drugom mestu na svetu dala recimo 0,25% THC a u Srbiji će zavisno od vremenskih uslova, sunca, kiše, zemljišta dati mnogo više, čak i do 1 %. Da li je ta konoplja onda štetna? Ne, jer proporcionalno rastu THC a raste i sadrzaj CBD a a kako se oni sustinski ponašaju kao kiselina i baza, posto će uvek biti bar desetak puta više CBD a psihoaktivno dejstvo THC a se ni ne moze iskazati. Takođe, institut je obavestio državu da je u toku naučno istraživački projekat gde su pored njega uključene i firme podizvođači, jer je neizvodivo da se u epruvetama radi sa stotinama kilograma biljnog materjala i da će se tu pojavljivati neke količine THCa koje će biti strogo praćene i vođena evidencija o njima. Odgovor kasni, jer eto, vlada je u tehničkom sastavu pošto su bili neizvesni izbori i jako je teško skupiti skupštinsku većinu za formiranje nove vlade pa nema ko da da odgovor vec pet meseci.Po dogovoru, drzavni institut će dati naučnu podršku i obezbediti potrebne dozvole od države a obaveza firmi koje učestvuju u projektu je bila da nabave opremu potrebnu za proces po unapred datoj specifikaciji. Firme su pronašle opremu, naručili je, platili preko računa, kada je stiglo na granicu ispoštovali procedure, platili PDV i carinu i prošli bezbednosne provere da je to što uvoze legalno. Oprema je stigla, kinezi ko kinezi nisu ispručili sve delove opreme, krenula je jurnjava po Srbiji da se pronađu nedostajući delovi, da se mašina isproba i da kada institut dobije dozvole da se i krene sa projektom. Posle mesec dana sakupljanja nedostajućih delova naravno sa kineskom opremom sledi deo koji se tiče popravke neispravnih delova opreme. Oprema se isprobava, oprema ne radi kako treba, traze se ispravni delovi ….

E sada opet na scenu stupaju momci sa 32 slova u rečniku. Ko to u Srbiji, koja je treći najveći proizvođač ilegalne marihuane na svetu, koja proizvodi 10 puta vise ilegalne marihuane nego Kosovo, Albanija i Makedonija zajedno, sme da radi sa bilo kakvom konopljom a da nije dobio naš indijanski blagoslov ???? Ko u zemlji koja ima petog najbogatijeg narko bosa svih vremena, a nije sigurno da je on najbogatiji narkobos u Srbiji, po istrazivanju renomiranog svetskog časopisa Forbs, sa svojih procenjenih 27 milijardi dolara je samo 8,5 milijardi iza recimo legendarnog El Čapa a već je pretekao amatere kao sto je recimo bio Pablo Eskobar.

Jako pismeni momci, predvodjenim naslednikom heroja iz predokupacijskog rata, zovimo ga po oružiju iz tog perioda recimo Kaćuša, sa lažiranim nalogom da pretresaju privatnu kuću a ne sedište firme na istoj adresi, upadaju unutra u najmanju ruku kao da hapse svog saplemenika od 27 milijardi dolara i počinje njihov šou. Svuda im se priviđaju zasadi marihuane, sve unutra je puno nelegalno nabavljene opreme za pravljenje droge, svuda više ima stvari umazanih marihuanom nego samih stvari, vide gomile pečuraka za drogiranje, ali njihovoj sreći, što će svi shvatiti kasnije, nije bilo kraja kada su zatekli i novac, nema veze što su postojali i ugovori koji dokazuju poreklo istog, koji su odmah proglasili novcem koji potiče od trgovine drogom i obavestili prisutne da će biti zaplenjen. Pošto je bilo svedoka koji su prisustvovali pretresu odjedanput su jako pismeni momci postali umorni, počeli su da zevaju i zaključili da je dosta za taj dan, stavili traku policijska linija i ostavili čuvara da pazi da neko nesto ne dira na „mestu zločina“. Sutradan se revnosno pojavljuju na „mestu zločina“ ali strogo pazeći da ovaj put nema građana svedoka pretresa. Jako brzo završavaju pretres i odlaze jako jako zadovoljni, prezadovoljeni uspešnom akcijom. Malo im je sreću pokvarilo to sto su, u akciji koju su sprovodile očito manje pismene kolege u našem najvećem gradu, u identičnoj firmi, identično registrovanoj, sa identičnom opremom i sa identično zatečenom „drogom“, ovaj supstancama, dobili obavestenje da je zakonski u manje pismenim krajevima sve bilo po zakonu i da je u pitanju firma koja je registrovana za preradu one Naše, domaće, srbijanske, vojvođanske kudelje a ne one azijske biljke koju obožavaju da gaje jako pismeni ljudi i da svi uzorci biljke i ulja koji su nađeni potiču od te Naše, srbijanske , industrijske kudelje. Ubrzo jako pismenim ljudima u tom drugom, malo manjem gradu,sa klizavim ulicama gde ako ne paze onesvešćeni ljudi za čas završe sa polomljenim rukama, sižu analize nađene robe gde piše da na žalost pečurke za drogiranje jako slabo rade, verovatno zato što su u pitanju sušene jabuke, da se zatečena droga ne moze iskoristiti za relaksaciju jer je ta pogrešna, srbijanska kudelja a ne njihova omiljena koju obožavaju da gaje, paze i maze, da vaga koju su zaplenili i napisali da je sluzila za merenje droge i da je sva umazana drogom je nazalost samo obicna kuhinjska vaga sa tragovima pseće hrane jer je pas bio na dijeti pa je dobijao hranu na meru a ne na zelju, da nista nije kako su jako obrazovani i pismeni momci mislili. Malu nadu im je pružao to da je u par uzoraka od desetina uzoraka koje su skupljali po firmi, pardon, privatnoj kući, gnezdu Sodome i Gomore, rečeno da možda ima više od 0,3% thc a. Bez obzira što su kao i svi jako pismeni, obrazovani ljudi znali da ta Naša, a njima kao i sve drugo naše, omražena kudelja može, kada je godina sunčana, kiše kako treba i kako je i bilo te godine, da „baci“ i malo preko tih 0,3 %. Žeđ da se podeli nov…. pardon, sprovede pravda je bila mnogo jača. Valjda oni kao jako pismeni ljudi znaju bolje šta su našli, neće valjda neko da im soli pamet tamo nekim analizama. Revnosno javljaju jos pismenijem zameniku tužioca da imaju nešto za njega a takođe i da treba da mu pošalju prijavu protiv zatečenog kriminalca koji je po njima već poznati teski osuđivani krimos koga treba zatvoriti u nadublju jamu i više nikada ne pustiti na svetlo dana. Premoreni od stalnog rada, očiju umornih od gledanja u te lazne analize u prijavi slučajno pogreše i napišu da je teški kriminalac koji treba da doveka trune u zatvoru imao 1200 eUra manje, nisu mogli više da gledaju u te brojke u analizama i napišu ono što oni vajda najbolje znaju, da je ta privatna kuća puna svih vrsta droga i zla. Neće valjda jednog Kaćušu da obmane neki papir od kadija te tuži kadija te sudi laboratorije. Jako pismeni zamenik tužioca odmah zatraži od suda sve gledajući prezrivo u dobijene analize da se teški kriminalac srbijansko vojvođanske sorte sprovede na izdržavanje dozivotne robije sa teškim radom ali kako mu je sudija rekao da mora imati bar neki malečki dokaz da bi nekoga tako kaznio odlučio je da names…. ovaj sprovede istragu i zatrazio je od suda da doticnu barabu, srbijansko vojvođanskog krimosa zadrze 30 dana dok ne names…. ovaj sprovede istragu. A onda šok. Kako ljudi koji su jako pismeni, koji imaju 32 a ne kao oni srbijansko vojvođanski slepci samo 30 slova, mnogo u glas i pricaju i često i ne slušaju jedni druge sa zaprepašćenje gledaju izveštaj forezničke laboratorije sa lica mesta. Vide neku plavu kutiju sa novcem na slikama a i u izveštaju, koju su eto slučajno zaboravili da pomenu da je oduzeta. Vide slike prokletih novčanica sa sve serijskim brojevima istih, vide popisane brojeve novčanica u izveštaju. Kako se neko usudio to da slika i prijavi kada smo mi onako umorni posle teškog posla a da bi imali eto pogačice da kupimo u pekari to razmenili u menjacnici, jer kako drugačije podeliti novčanice od 500 eUra na Kaćušu i 7 patuljaka a da se ne cepaju na manje delove. Dani su prošli od kada je novac otišao u menjačnicu i šta sada raditi. Još tamo neki srbijanac navalio da svedoči u odbranu uhapšenog krimosa. Lako! U skladu sa zakonom, a to znači najhitnije moguće zakazati da ta bud …. pardon svedok dođe već eto za mesec i po da da iskaz a mi odosmo jedno mesec dana na more, taman je bio regres. U međuvremenu, a po tradiciji partije i pismenih ljudi koji su ih i doveli tu sa pašnjaka rodne grude, negde na pola letovanja poslati poruku iz Bodruma sudiji da eto, tom kriminalcu produže pritvor za još mesec dana, jer eto, i pored teškog rada na nosenju sun…. ovaj istrazi, ona jos nije okončana. Kako i svakom Bodrumu dođe kraj sta uraditi sada ? Lako! Napuniti plavu kutiju papirima i mahati njome kao krunskim dokazom kao da se unutra nalaze slike silovanih devojčica, pečenih ljudi spremnih za serviranje ili čega sve ne. Na sve dokaze koje je svedok dao da je u pitanju registrovana legalna firma, da je oprema legalno narucena placena sa računa, plaćen pdv i carina, prošla zakonske provere, da je zatecena u sedistu firme i da je sve nađeno unutra potpuno legalno i u opisu posla firme zasta su pruženi i dokazi, jako osunčani i pismeni zamenik tužioca je samo mahao plavom kutijom kao devojčica na pikniku …. jedino ne mogavši da objasni jedan mali, malecki detaljčić …. nebitan … minoran …. kako je uspeo da izvede to da od kutije sa novcem i to određenim novcem i ničim više unutra, po zvaničnom izveštaju foreznike i koja se eto jos u kući kriminalca zagubila i vise nikada nije ni pomenuta, kao ni novac koji je bio u njoj, odjedanput posle mesec i po letavanja u Bodrumu nasla u njegovim rukama puna papira i pečata skupljenih sa svih strana sveta ali bez novca u njoj. Ko mu je dao kutiju sa novcem, ili papirima, kada niko zvanično nije. Odakle jako osunčanom i jako pismenom zameniku tužioca to ? Ili je Hudini novo ime među jako pismenim ljudima od 32 slova.

Šta dalje? Lako! Nastaviti isto kao i do sada, zašto menjati taktiku koja ne može da izgubi, bar dok je pleme ravnomerno raspoređeno svuda. Nastaviti da se bezobzirno krši zakon, on je i ovako samo donet da bi se njime vladalo i da bi se tlačili smrdljivi srbijanci i vojvođani. Kada je neko pismen odgovarao zasluzeno po zakono, ne zasmejavajte me. Evo mala digresija. Svi srbijanci i vojvođani su videli kako su klizavi trotoari i kako je lako polomiti obe ruke na njima ako si u nesvesti. Da se kladimo da će jako pismen … sta god bio …. biti oslobođen zbog navodnog nedostatka dokaza protiv njega. Pa zar ćete više verovati svojim očima ili jako pismenom sudiji koji će suditi. Jel zelite mozda i vi da se okliznete i onesvešćeni sami sebi polomite obe ruke ako se ne slažete ili da provedete par godina u pritvoru dok čekate jako osunčanog i pismenog zamenika tužioca da se vrati iz Bodruma sa napornog rada.
Elem, da se vratimo Hudiniju. On je lepo izdao naređenje Kaćuši da od građanima, svedoka, koji nije osumnjičen nizasta osim za radoznalost, a i od njegove žene da bi izazvao veći osećaj straha i poniženja kod oboje, da bi direktno uticao i zastrašio svedoke protiv sebe, da Kaćuša, da citiramo Hudinija, od njih protiv njihove volje uzme na silu bioloske tragove. Da ne bi podređeni bio gori od nadređenog, iako se nadam da ćemo ustvari, posle obaranja okupatorske naslino postavljene nevlasti još od strane komunista, ipak saznati ko je od njih dvojice, Kaćuša ili Hudini bio nadređeni a ko potčinjeni, ili su obojica samo puki pioni glavnog poglavice plemena koji naslonjen na totem jos sedi negde u brdima ekološke i pismene domovine od 32 slova čekajući poreznike da ih opljačka ili sta već uostalom plemena drugo i umeju da rade, pošto sami tvrde da je rad za budale i da samo budale, tj srbijanci vojvođani i ostalo roblje treba i mora da radi da bi ljudi sa 32 slova, lepi i pametni, da j… oca ako nije tako , mogli da uživaju u životu. Priču o tome kako je Srbija okupirana od strane ljudi sa 32 slova i zašto je jos pod njihovom okupacijom na kraju teksta, a sada se vratimo Kaćuši.

On je telefonom pozvao svedoka protiv njega i protiv Hudinija kao i protiv ostalih članova udruzenog zloćinačkog poduhvata ili Organizovane kriminalne grupe kako ih naziva nas zakon i rekao mu da mora doći u njegov grad da mu on otvori kriminalni dosije i uzme DNK. Na pitanje svedoka po kom osnovu ga poziva, jer koliko on zna nije osumnjičen nizašta on je rekao samo da on moze šta hoće i da ako hoće može da izda poternicu i da će onda policija i njega i njegovu ženu dovesti okovane kod njega da bi im on na silu to uradio. Na konstataciju svedoka, koji poznaje dosta dobro bar ono sto pise u zakonu kako bi trebalo da bude, da nema pravo na to po clanu tom i tom zakona Kaćuša je samo rekao da ga ne zanima i da će sada izdati poternicu i dvući ih ovde u okovima i učiniti šta god poželi i da to što nisu okrivljeni, osuđeni, osumnjičeni njega uopste ne interesuje jer on ima papir od tužioca. Na konstataciju da i na sajtu ministarstva pravde Srbije stoji presuda protiv Srbije u sličnom slučaju Evrpskog suda gde je jasno rečeno da policija nema prvo niti iko drugi da od građana po svom nahodjenju uzima DNK on je ponovio “ Ja mogu imam papir i naređenje“. Na konstataciju da je oko toga još 1945 godine presuđeno u slučaju čuvara koncentracionog logora Aušvic koji su takođe tvrdili da su imali nareređenje i da su samo izvršavali naredbe pretpostavljenih i da ta odbrana nije validna ako je svestan da tim naređenje direktno i svesno krši zakon on je ponovio.“ Dođite ili izdajem poternicu i kada dođete po naređenju ću vam nasilno uzeti DNK.“ Na svedokov zahtev da pre toga trazi sastanak sa nadležnim sudijom koji je zadužen za slučaj nije hteo nista da odgovori samo je na kraju pristao da kaze da svedoka zove po clanu 288 i da zato nema pravo da dovodi advokata ili bilo koga drugog da ga brani u slucaju, tj da nema pravo na odbranu.

Svedok je znajući da ljudima sa 32 slova je sve dozvoljeno i da njih zakon ne zanima osim u slučaju da njime mogu da maltretiraju srbijance vojvođane i ostalo roblje a da za njih zakon ne važi, je ipak rešio da ode kod Kaćuše. Pre toga je rešio da ode do službe za koju je čuo da hipotetično postoji i koja se zove Unutrašnja kontrola. Tamo ga je sacekao jos jedan jako pismen gospodin koga ćemo oslovljavati sa, jer mu je to verovatno ime, To vi kažete. Pretpostavljamo da se tako zove jer je to jedino sto je svo vreme izgovarao. Na pokušaje da mu se kaže šta se dešavalo, šta će se desiti, na molbe da spreči očiti budući zločin, potpuno nesporan koji će oni koje on treba da kontroliše počiniti , on je samo ponavljao To vi kažete, uporno odbijajući da pogleda bilo kakav dokaz protiv Kaćuše ili Hudinija, presude evropskog suda o istom slučaju, zakon. Bilo kakav pokušaj da mu se daju dokumenta koja dokazuju krivicu izbegavao je, bilo kakvu sluzbenu belešku da sastavi na molbu, zahtev oštećenog odbijao je, jedino gde je upotrebio druge reči osim To vi kažete je bilo kada je naša žrtva zamolila da bar kontakiraju paralelnu službu koja bi trebala da postoji u tužilaštvu, da oni sprece tužioca Hudinija da prekrši zakon. Tada je samo slavobitno sa velikim osmehom izjavio “ To vi tražite da ja utičem na tužilaštvo ??? „. Na molbe za pomoć njegova jedina konstatacija je bila da ako ima primedbi na rad policije ili tužilaštva da oštećeni sastavi tužbu i preda tužilaštvu tužbu protiv tužilaštva pa će tužilaštvo nepristrasno proceniti da li ima osnova da tuži samo sebe. Klasicno ponašanje jer ako niste upoznati, u Srbiji je ozakonjen princip Kadija te tuži kadija ti sudi. Naime, ako skupi bilo kakav dokaz jedino na svetu u Srbiji policija pita policiju da veštači taj dokaz i da kaže policija iz foreznike da li je policija u pravu, i to je uvek krunski dokaz na suđenjima, čak i kada je potpuno nesporno da je veštačenje u potpunosti pogrešno. Evo primera sa ovog slučaja. Policija foreznika je i pored jasnih rezultata analiza, potpuno nespornih u ovom slučaju rekla da je policija nasla ulje opojne droge kanabis ( ulje napravljeno od marihuane ) iako analiza nesporno kaze da je u pitanju ulje industrijske legalne konoplje ( ulje napravljeno od legalno gajene industrijske konoplje ). Znači da vam pojasnim, na pitanje policije da li je istina da je to marihuana policija je odgovorila da je to marihuana iako analize kazu da to nije marihuana i jedino policiji mozete da se zalite što je policija slagala. Svuda, apsolutno svuda u svetu, laboratorija koja veštači bilo šta nije i ne sme biti u sastavu policije, tužilaštva, suda već je potpuno nezavisna i ako niste zadovoljni njihovim veštačenjem mozete se direktno obratiti inostranoj laboratoriji koja je zadužena da kontroliše rada domaće. Zato na svakoj analizi, veštačenju obaveljenom u Srbiji piše da metoda nije validirana ( niko u svetu je ne priznaje, niko u svetu je ne proverava, niko u svetu je ne kontroliše ) i ako bi neko rešio da tuži Srbiju po tom osnovu Evropskom sudu SVE presude u Srbiji koje su donete recimo zadnjih 10 godina na osnovu bilo kog dokaza bi trenutno bile poništene i Srbiji bi bilo naloženo da za svaki dan koje su te osobe, a pričamo o SVIM osuđenicima u Srbiju isplati odštetu po recimo minimum 50 evra ( odštetu bi odredio Evropski sud ). Koja je suma u pitanju ? Min 11.000 osuđenika puta 50 evra puta 365 dana puta 10 godina. Dve milijarde evra i to zato da bi ljudi sa 32 slova i dalje mogli da osuđuju kada požele bilo kog ko nije tako pismen. Drugi razlog ne postoji, jer da je do pravde osnovala bi se Nacionalna referentna laboratorija, za koju je evropska unija IPA 2 projektom davno dala Srbiji 5 miliona evra da je osnuje, ali je taj novac nestao. Nije tu bitan novac, bitnija je moć da bilo koji srbijanac i vojvođanin u Srbiji kada padne u ruke ljudi od 32 slova nema nikakve šanse da dokaže svoju nevinost, a da ljudi od 32 slova mogu potpuno neometano da nastave da drže srbijance i vojvođane kao roblje, bez ikakvih prva. Mislite da preterujem ? To je način na koji se mi grupi, ruzni, neobrazovani srbijanci i vojvođani držimo u ropstvu, izraz nije ni malo preteran, ublažen je ali o njemu na kraju teksta, kako je do toga došlo i kako se to do dana današnjeg održalo, kao i šta mora da se uradi …

Ne dobivši pomoć, koju je To ti tako kažeš bio dužan da mu pruži kao neosuđivanom, neosumnjičenom, nezateknutom na licu mesta …. kao kada bi bilo kome od Vas, neobrazovanih policija prišla na ulici i po svom nahođenju rekla, e sada ima da ti na silu otvorim policijski karton jer mi se tako hoće, nisi nista učinio i ne sumnjičim te nizašta, zini da ti uzmem DNK i stavim u policijsku kartoteku kriminalaca, a ako nećeš evo raspisujem poternicu i okovaću te da bi to mogao da uradim. Bilo kome od Vas, bilo gde … na ulici, u vašoj kući, na poslu pred kolegama, ženom, decom, jer vi ste neobrazovani srbijanci i vojvođani, vi ste roblje …. Evopski sud stalno kažnjava Srbiju zbog toga, Srbija plaća kazne i sudu i oštećenima ali to ljude od 32 slova ne zanima, ne plaćaju oni to, to plaćamo mi, neobrazovani i taj novac mesto školama, bolnicama, penzionerima ide za kazne. Ne ide iz plata ljudi od 32 slova …. oni i ovako svakodnevno od nas neobrazovanih uzmu koliko im zatreba za pogačice u pekari kao u ovom slučaju.

Kaćuša je slavobitno sa osmehom ne licu i pun zadovoljstva sačekao neše neobrazovane prijatelje, njega i njegovu ženu i sproveo ih u kancelariju gde će obaviti zločin. Naš sužanj ga pita, u zadnjoj nadi da će ga onaj kome je to posao spasiti, njega i njegovu suprugu, da li je obavestio sudiju za prethodni postupak o njihovoj molbi, našta je on drsko odgovorio da nije i da mu ne pada na pamet, da idemo da obavi šta ima a da se oni žale posto on obavi svoj posao. Na molbu našeg sužnja da bar stavi masku na lice, korona hara a naš sužanj je vojni invalid, teški hronični plućni bolesnik koji svakodnevno koristi više različitih pumpica, koji se jedva i popeo stepenicama do razbojničke pećine smeštene visoko u brd…. ovaj zgradi ( zabotravili smo da pričamo u vremenu sadašnjem, a ne o vremenu svih njegovih predaka , izvinjavamo se ), Kaćuša je samo rekao, dobro, evo otvorćemo prozor i izričito odbio da stavi zastitnu masku , verovatno da bi pokazao svoju moć da ima potpunu kontrolu nad telom, zdravljem, životom naših sužnjeva. Dok je ekipa koju je on doveo nasilno uzimala uzorke DNK, naš sužanj je držao svoju suprugu za ruku, gledao kako joj neznanci naređuju da otvori usta, grajući joj nasilno štap u usta, energično ga gurajući napred nazad, silujući je na njegove oči. Oboje su se nemoćni držali poniženi, obeščašćeni, uplakani za ruke, nemoćni da se suprotstave Kaćuši koji je stalno ponavljao da on može sta poželi, da ima papir, da ga ne zanima da li je ili nije zakonit i smejao se priči o onima koji su visili posle te izjave vezane za Aušvic … da su samo slušali naređenja i imali naređenje koje su eto izvršavali. Zamislite sebe, vi koji nikada niste nizašta bili osudjeni, koji ste ispravno živeli svoj zivot i tako i vaspitavali svoju decu, zapitajte sebe kako bi se osećali da neko ženu koja vam je rodila dvoje divne dece, siluje na vaše oči slavobitno vam se cereći u lice i primoravajući vas da to gledate, dok vas ona grčevito stiska za ruku kojom je držite, dok se vaše i njene suze stapaju na njima. A zašto ? Zato što niste i samo zato što niste neko od 32 slova već običan smrdljivi neobrazovani glupi srbijanac ili vojvođanin. Naš sužanj je došao na red, već potresen, sav u grču, gde pokušaji da ga siluju nisu zadovoljavali njihovu želju, jer svaki udarac unutar usta je izazivao hronične napade gušenja, grč, davljenje, borbu za vazduh. Urlali su na našeg sužnja, na njegove vapaje da ne moze da diše nisu se obazirali, nisu stajali …. Obeščaćen, na ivici smrti bukvalno, od nedostatka vazduha, od gušenja u grudima, probadanja srca, nas sužaj je sedeo potpuno slomljen. Kaćuša im je samo odbrusio da sada mogu da se spakuju i idu. Na zahtev, izričiti zahtev našeg sužnja da insistira da se sastavi službena beleška o ovom … saslušanju, izjavi, kako piše u pozivu, Kaćuša je iznenađeno rekao da on nema sta da izjavi, pita, da je obavio svoj posao. Na direktno upozorenje da on možda nema ali da po zakonu mora na zahtev sužnja da sastavi belešku i da u nju unese sve sto sužanj kaže, samo je odbrusio da neće i da nema vremena i počeo je da se igra službenim pištoljem sve komentarišući da eto bolje da pozurimo jer on sada ima vežbu gađanja. Preplašeni, poniženi sužnji su otišli, najdirektnije strahujući za svoj život, dok je Kaćuša ostao u peć … ovaj, kancelariji, igrajući se svojim pištoljem.

Možda vam ovaj opis deluje patetično, preterano, smešno, ali događaj je bio mnogo, mnogo gori uživo. Jer vam pokazuje svu nemoć koju doživljavate u ovoj zemlji, gde deca okupatorskih vojnika i dalje vedre i oblače, nenavikla da ikome išta celog života odgovaraju, zaštićena svojim strogim plemenskim kodeksom. A kako smo upali u ropstvo koje evo vec više od 75 godina vlada ovim prostorima? Suština leži u samoj srži komunizma. Komunisti uvek i svuda se bore za internacionalizam, nadnacionalizam i to je jedna jedina razlika između njih i fašista i nacista, svi pripadaju ekstremnoj levici. Sve druge metode su im identične jer potiču iz istog fiozofskog miljea. Zato kod nas i imamo idiote koji upotrebljavaju izraze gde kazu klerofašistička ekstremna desnica. Ko to izgovori treba ga trenutno spakovati odakle je došao novim vlakom bez voznog reda. Pokušajmo da objasnimo. U Srbiji nisu postojali fašisti, oni su postojali u dinarskim krajevima, tako da srbijanci, vojvođani ne razumeju pojam fašista, on je uvezen sa okupatorskom vojskom 1944 tokom osme ofanzive, kako je oni nazivaju, juriša na srbijanske i vojvođanske kuće, žene, stvari, tokom koje su hrabro, kako samo oni umeju i šta su naučili da rade celog života, poturili cvet srbijanske i vojvođanske mladosti i satrli je na takozvanom sremskom frontu. Komunisti su imali jednostavnu taktiku, u celom svetu identičnu, ali su je najbolje uspeli sprovesti u Jugoslaviji i u SSSR. Na konta najvećeg i najsnažnijeg naroda stvarali su nove narode, njih i ostale već postojeće narode su namirivali strogo na račun najvećeg i tu su i posejali seme svih ratova 90 ih godina. Svakome treba dozvoliti da se oseća onako kako zeli, to nije sporno, ali fakta su da makedonci, crnogorci i bosanski muslimani nisu posebni narodi. Koliko su sremci razilčiti ili vranjanci od šumadinaca tolika je i razlika njih od ostatka matice. Apsolutno ne dovodeći u pitanje njihovo pravo za nezavisnom državom, šta više zdušno ga podržavajući fakta su da su ti narodi deo srpskog nacionalnog korpusa. Pa svaka muslimanska porodica u Bosni zna iz koje srpske porodice potiče, svi vladari Crne Gore su se ponosili i pozivali na svoje srpsko poreklo, turski popisi u makedonskim sandzacima ne preoznaju makedonce već srbe , bugare i grke na teritorijama tih pašaluka. Kazem, ne dovodeći u pitanje ni malo pravo ljudi na tim teritorijama da se osećaju onako kako sami izaberu, da imaju svoju državu sami znaju sve, ne mora im to niko govoriti. Komunisti su stvarali nove nacije, davale im srpske istorijske teritorije, zabranjivali srbima povratak na svoje teritorije ili ih proterivali pod izgovorom naseljavanja Vojvodine u Srbiju Čak i posle rata, decenijama kasnije, su od Srbije otimali po svojoj volji delove i poklanjali drugim narodima kao što imamo kada su srpski komunisti poklonili Kosovu i Metohiji Leposavić sa okolinom, Kopaonik, verovatno tokom neke pijane partije karata kao pot. Identično se dešavalo recimo i u SSSR, gde su recimo Krim, iz čista mira poklonili Ukraini iako je to tradicionalno i na svaki način ruska zemlja. Kada bi se srbi ili rusi pobunili dobijali su identičan odgovor.“ Samo se vi bunite, svima je dobro, samo vi nešto stalno zanovetate i izmišljate, samo vama ne valja“. Takođe, komunisti su imali taktiku da postave jedan narod da kontroliše drugi. Daću vam primer. Slovence su uglavnom kontrolisali bosanci, otud i legendarni vicevi o bosancima i slovenkama, srbi su kontrolisali hrvate, otud se i desilo da je 1990 godine 90 % policajaca, sudija u Hrvarskoj bilo srpske nacionalnosti, srbijancima su zapali crnogorci …. e tu stupaju na scenu naši jako pismeni momci sa 32 slova. Neko bi iz dosadašnjeg teksta pomislio da je moja ogorčenost usmerena na sve ljude koji su se iz ovih ili onih razloga doselili zadnjih 75 godina u Srbiju. Nije tečno, usmerena je na jednu određenu grupu ološa i hohštplera, najgore od najgorih ljudskih ološa. Objasniću vam koji su to. To su oni koji su za vreme drugog rata vikali „Napred junaci, u juriš“ ( evo ja ću za vama, samo da vežem čakšire ). Ono što je valjalo, što je bilo hrabro, pošteno, časno među njima, što je vikalo „Za mnom, junaci, u juriš“ izginulo je tokom rata u borbi sa stranim okupatorima. Ovi naši momci od 32 slova, uglavnom iz krajeva južno od Neretve su hrabro, za vojskom, sve uglavnom jašući na popovima, ujahali u Srbiju. Hrabro su se bacili po centrima naših, srbijanskih gradova tražeći nove domove za sebe, po mogućstvu bez pločica u kupatilima, da im koze ne bi lomile noge. Hrabro su optuživali vlasnike kuća i imanja da su izdajnici, strani plaćenici i kolaboracionisti. Ko god je imao iole pristojnu kuću bio je streljan da bi naši momci mogli da smeste svoje koze da im se ne pate napolju na vetrometini. Poglavice plemena su strateški rasporedili svoje pripadnike i manje više ta podela je ostala do danas, samo sto su naše kozoljupce zamenili njihovi naslednici. Kao i u svim okupiranim zemljama bivše Jugoslavije glavno je bilo zauzeti pozicije u policiji, tuzilaštvu i sudovima. U početku, pošto su uglavnom bili potpuno nepismeni svako je obavljao sve poverene mu poslove. Privodio je, ispitivao, optuživao, sudio i na kraju i presuđivao svakome ko je bilo znao celu azbuku bilo imao više od para opanaka. Malu smetnju u obliku par slučajno preživelih pravih, časnih, heroja iz drugog rata uspešno su rešili na taj način sto su ih 1948 poslali na poduži odmor na more na jedno lepo, Golo ostrvo na prevaspitavanje. Kako su polako učili slova, počeli su dovoditi saplemenike i planski ih raspoređivali. Kao što sam rekao ključno je bilo zauzeti policiju, UDBU, tužilaštva i sudove. Zato u tim organizacijama i dan danas imamo neproporcionalno veliki broj ljudi od 32 slova jer ministarstva sile i služe da bi se roblje držalo u pokornosti. Svi stariji i iskusniji tačno znaju o čemu pričam, nema srbijanca i vojvođanina koji to nije osetio na svojoj koži. Zatim su zauzete političke funkcije, politički komesari i mediji. Naposletku, zauzeta je i privreda Srbije. Nema crnogorca koji se doselio u Srbiju da kao startno uhlebljenje dok se ne snađe i ne napreduje nije dobijao mesto daleko više i znacajnije nego što srbijanac i vojvođanin kroz ceo zivotni i radni vek uopšte može doseći. Najgore od svega je što oni ni ne shvataju u čemu je tu problem, što njima njihova plemenska organizacija i plemenska etika je nešto najnormalnije i najpoželjnije na svetu. Ne shvataju da se taj tip organizacije i ostvarivana uticaja dešava i na drugim mestima na svetu, samo što tamo ima poznatiji naziv. Mafija. I sve normalne države na svetu se svim sredstvima bore protiv tog zla. Tako da kada vam sledeći put vaš jako pismen poznanik kaže „Sami ste krivi, vidite kako se mi međusobno držimo, pazimo, štitimo i podržavamo“ znajte da time zeli da i od vas napravi sebe, secikesu i mafijaša. Sve dok se u Srbiji ne donese takozvani „Antiplemenski zakon“ ( koristimo domaće reči, a uostalom i oni sebe dele u plemena) po ugledu na postojeće zakone u svetu o borbi protiv organizovanog kriminala, Srbija će biti tu gde je. potrebno je da već sam pokušaj da se utiče da neko ostvari pravo koje mu ne pripada samo zato što je član istog plemena bude sankcionisan sa recimo bar 10 godina zatvora, kao pri suđenju mafijašima u svetu gde se samo clansvo u mafijaškoj organizaciji već sankcioniše. Nama ne treba da se srbijanci i vojvođani mafijaški organizuju kao naši prijatelji sa 32 slova, mi želimo da živimo u pravnoj državi gde će neko biti uspešan zato što je radan i sposoban a ne zato što je član nekog plemena. Zato krenimo iz centra problema, a to je grad Novi Sad. Svi ste pročitali samo jednu od milion sličnih priča, nema dana da ne čujemo novo iživljavanje ljudi od 32 slova. Popravljanja situacije na zalost nema, koristimo tuđa iskustva kao recimo talijani koji su potpuno u pojedinim mestima raspustili policiju i iz početka je izgradili. Jedino rešenje za Novi Sad je sledeće. Kompletno raspuštanje policije, tužilaštva, sudova na teritoriji Novog Sada. Dovođenje u prvom trenutku žandarmerije da održava red a za to vreme iz redova raspuštenih organa sile u Novom Sadu prebrati neokaljane i časne ljude kojih ipak tamo ima da budu okosnica nove policije, sudova i tužilaštva na teritoriji Novog Sada. One za koje se zna, a za svakoga se sve zna, ali nema materjalnih dokaza da su radili šta su radili, rasporediti ih na nova radna mesta u Bujanovcu, Preševu, Tutinu i držati na jako kratkom lancu i kontrolisati. One za koje postoje dokazi, a isplivaće mnogo šta, suditi pred specijalnim sudom za organizovani kriminal i za nauk drastično osuditi ako se dokaže krivica, ne nanogicom ili minimumima kazni već kaznom koja je primerena. Tako pročišcen glavni grad Vojvodine omogućiće brzo i efikasno pročišćavanje svih gradova u okolini, koji su najviše zahvaćeni virusom sa mnogo slova.

Pitate se kako su druge zemlje ex Jugoslavije rešile problem koji se javio po osamostaljivanju a mi nismo i zašto nismo. U Sloveniji danom osamostaljivanja jednostavno su oduzeli oko 60.000 državljanstava, u Hrvatskoj su, na žalost svi znamo i kako, taj problem rešili mnogo ekstremnije i nasilnije a zašto se u Srbiji desilo to što se desilo da smo ostai poslednja u svetu ex komunistička zemlja sa tim nerešenim problemom. U Srbiji su naši momci od 32 slova jednostavno osnovali političke partije tako da SVE političke partije kada je počeo višestranački sistem su bile njihove. Setite se… MIlošević, Drašković, Mićunović, Šešelj, Arkan …U Bosni Radovan Karadžić … ni jedan od njih nije bio srbijanac. I kada sada europejski Crnogorci pričaju o srpskim ratnim zločincima stalno zaboravljaju da 90 % njih nisu bili srbi,a srbijanaca među njima nije ni bilo sustinski sa izuzetcima nekih jako nisko rangiranih. Kada se priča o srpskim kriminalcima njih jednostavno nema … to su sve crnogorci. Elem, naši plemenski sugrađani su kao što rekoh osnovali partije, napravili inflaciju, izazvali ratove, sve nas opljačkali sto smo teškom mukom sticali, privatizacijom sva drzžavna prreduzeca podelili među sobom. Odjedanput oni su sposobni i mudri poslovni ljudi a mi srbijanci smo nesposobni i lenji. Pa lako im je bilo da nas opljačkaju, mehanizam je bio jako jednostavan. Sve partije su njihove, donosili su zakone koji su njima odgovarali. Policija , sudovi i tuilaštva su njihovi tako da bilo koji vid kriminala je legalizovan za članove plemena, a ako srbijanci ili vojvođai nešto i pokušaju da rade i zarade tu je policija i sud , poreznici da ih što pre vrate dole i unište bez obzira što za razliku od ljudi sa 32 slova sve rade po pravdi i zakonu. Svi mediji su u njihovim rukama , televizije i novine, truju nas raznim glupostima da ne shvatamo koliko smo bedni i gladni. Na zemlji naših predaka, na zemlji Lazara i Miloša, slavnih vojvoda, naučnika i umetnika, poznatih i uspešnih industrijalaca, vlada fukara od 32 slova zato što je uzlupirala sve i sirovom silom nas drzi i iskorištava kao robove.

Šta uraditi onda ? Ne, nije rešenje u ustanku, odsečenim glavama i proteranim ljudima. Prvenstveno zato što 90 % ljudi koji su došli iz tih zemalja su sjajni ljudi, pošteni, radni, vredni koji samo žele da zakonito i marljivo rade i zarade kao i svi mi starosedeoci. Oni nisu naše prokletstvo, oni su naše blago, oni su oni koji će pomoći da svi zajedno dignemo ponovo Srbiju iz pepela. Mi srbijanci tradicionalno rado primamo goste i nevoljnike i pomazemo im u nevolji. Ali da bi se očistio ološ i fukara koja je takođe stigla, kao što sam već rekao potrebno je doneti Antiplemenski zakon i drastično ga primenjivati. Takođe, postoji još jedna stvar koju je neophodno urediti a to je državna uprava. Do pre desetak godina Srbija je bila u zajednici sa Crnom Gorom i posao se dobijao po ključu, obe republike su imale podjednak broj zaposlenih u drzavnim organima, plus nasleđeni kadrovi iz ex Jugoslavije kao teret Srbije. I dan danas u državnim organima Srbije više se čuje ijekavica nego ekavica, jer raspadom države Crna Gora je otišla ali je 99 % zaposlenih u ministarstvima ostalo i nastavilo da „radi“ u srbijanskim drzavnim organima, podobijalo državljanstva tj sami sebi ga dodelili. Zato je, a i zbog svega neophodno doneti propis, koji vazi u većini zemalja u svetu, da u državnim organima Srbije mogu raditi samo osobe koje su rođene na teritoriji Srbije ili kojma su roditelji bili srbijanski državljani, ako su slučajno rođeni negde van Srbije a takođe onemogućiti rad u državnim organima onima koji imaju ili su imali i tuđe drzavljanstvo, jer oni su u sukobu interesa i na koji način možemo biti sigurni da ako treba da pregovaraju u interesu Srbije ili da je zastupaju će to zaista i činiti, a ne zastupati interese svoje druge domovine kojoj su se takođe zakleli na vernost. Pošto mnogi ne razumeju pojmove gde i sta i ko može raditi daću primer. Naravno da na poslovima nastavnika, lekara i sl u državi svi mogu raditi bez obzira gde su rođeni ali oni koji recimo određuju školske planove, gradivo, šta će se učiti, državni službenici na tim pozicijama moraju zadovoljavati gore pomenute uslove. Naravno da eksperti mogu savetovati državne organe ali ugovore sa drugim državama mogu potpisivati samo ljudi koji ispunjavaju uslove porekla. Dozvole za uvoz izvoz i sl mogu izdavati ljudi odavde. Policija i sudstvo moraju strogo ispunjavati uslove da su odavde. Ako postoji potreba za stranim ratnicima neka se napravi organizacija po ugledu na Legiju stranaca. Niko ovim nikome ne broji krvna zrnca, logika je jako prosta. Ako neko nije odrastao ovde on ni ne može shvatiti pravila, navike, probleme, običaje koji ovde vladaju. Ako gost dođe nekome u goste ne može on određivati pravila ponašanja i vladanja već to čini domaćin kuće. Ako neko je zaklet da će raditi u interesu više zemalja otkud mi možemo znati da će raditi u a ne protiv interesa Srbije ili ako recimo nije više državljanin te druge zemlje otkud mi znamo da on neće svoju ličnu frustraciju iskazati tako što će se toj drugoj zemlji svetiti i usput ići protiv interesa Srbije. Program svih partija u Srbiji mora biti jedinstven. SRBIJA NA PRVOM MESTU. Ko ima drugačiji program i to je legitimno, ali neka javno to i kaže ljudima, jer svakome kada dođe trenutak pred izbore postavićemo identično pitanje. Ko je na prvom mestu, a neodređeni odgovori koji sustinski znače „moj džep“ tipa srpstvo ili Evropska unija moraju jasno da se kazu.

Većina vas koji ste ovo čitali sa pravom mislite da je autor ovih redova neko ko iz dna duše mrzi AV i ovde ispojava svoje frustracije. Razočaraću vas, bar u prvom trenutku. Autor ovog teksta je od početka, od osnivanja BIO u SNS u. Kada je partija krenula sa radom, tamo početkom 2009 godine neki ljudi su mu rekli da žele da naprave Srbiju u kojoj za 10 godina niko neće znati kako se zove predsednik ili premijer Srbije, naprosto zato što ih neće biti briga, imaće lepse brige, kako se zove letovaliste gde će otići, kako se zovu kola koja će kupiti, koji će živeti zivotom dostojnim čoveka. To je program SRBIJA NA PRVOM MESTU. Autor je od početka višestranačija u Srbiji tu, na njegovu žalost dobro poznaje skoro sve političare oko nas koji su prošli ovih 30 godina. Svi mi imamo izbor i većina nas pravi pogrešan, a to je glasanje protiv a ne za. Znamo šta nam se ne dopada i glasamo protiv toga ne razmišljajući šta dolazi, da to novo može biti mnogo gore od onog starog. I ja sam imao izbor da se protivim vlasti ali sam na zalost znao da je alternativa jos gora, jer tek oni nisu bili to što sam želeo Srbiji, biću direktan, oni su bili ljudi od 32 slova o pravilu i svi oni su već bili vlast, i to jako loša vlast kada su bili na vlasti. Prva bar u nekoj meri srbijanska partija koja se pojavila u Srbiji je bila SNS. Tomislav Nikolić, iako nesimpatičan po ponašanju, liku ipak je bio oličenje srbijanskog domaćina ma šta tada pričali o njemu za razliku od raznih sinova predšjednika udruženja crnogoraca u Srbiji, takozvanih terazijskih crnogoraca. Aleksandra sam znao još sa ratišta na jevrejskom groblju, sa šipke na severu Marakane. Nikada nismo bili politički istomišljenici u to vreme, ali kako se priblizio mom desničarskom, tradicionalističkom pro srpskom i izrazito srbijanskom stavu, postao je prihvatljiviji. Ono što sam znao o njemu je da da nije alav na novac, da ne pati da ušteka 619 miliona evra za par godina već da je njegov problem druge prirode. Aleksandar je najsujetnija osoba koju sam sreo. On želi da za 100 godina od danas svi pričaju da je on taj koji je digao Srbiju iz pepela i napravio je opet velikom i cenjenom zemljom i meni je to bilo potpuno prihvatljivo. Znao sam da je najvrednija osoba koju sam sreo među političarima i da će raditi i dan i noć da bi postigao svoj cilj.Pre 1903 godine, većina vas to ne zna, na ulazu na Kalemegdan je bio spomenik koji su Obrenovići podigli gde su bili zajedno Miloš i Karađorđe, kao ljudi koji su stvorili novu Srbiju. Karađorđevići su kada su došli na vlast srušili taj spomenik. Mnogo puta sam rekao, ako Aleksandar napravi Srbiju opet velikom i poštovanom, ja ču biti prvi koji će napraviti i postaviti spomenik Milošu, Karađorđu i Aleksandru na ulazu na Kalemegdan kao očevima Srbije. Ali …

Svaka moć kvari a što je moć bila veća i apsolutnija to je i njena moć kvarenja postajala veća. Postala je apsolutna. Iz godine u godinu oko Aleksandra je sve više bilo ulizica i potrona, koji su mu pričali da je divan, jedinstven, prelep, nezamenjiv i na žalost sve više i više ih je slušao. A oni su samo imali sposobnost da budu poltroni i ulizice i to u svoju a ne u korist Srbije.

Ponadao sam se malo pre korone, da je i Aleksandar shvatio sta se dešava, počeo je najavljivati drastičnu čistku u stranci, počeo je najavljivati da će se čak i on polako povući sa mesta gde je u stranci, da ma koliko neko bio dobar promena je uvek neophodna …. da drzava ne moze zavisiti od jednog čoveka ma koliko on bio sposoban i voljen, da mora postojati sistem koji će nezavisno od pojedinca omogućavati da država radi kao svajcarski sat. Nadao sam se da ovih 120 dana je vodio borbu za spas Srbije, čistio stranku ali bojim se da su oni drugi pobedili. Mnogi ljudi su otišli, mnogi i koji su to zasluzili svojim lošim raddom, ali oni koji su došli a još više oni koji su morali otići, nestati …. ostali su. To nije ta promena kojoj smo se mi, mnogi u stranci koji smo bili tu u nadi da ćemo kroz menjanje i popravljanje stranke doći do dobre Srbije, koji smo mesto da menjamo vlast hteli da izmenimo vlast kao bolju opciju. Izgubili smo …. Znam samo da sa sadašnom opozicijom nemamo sansu … Srbija nema šansu …. jer današnja opozicija je ili izrazito antisrbijanska ili je snsovska. Teško je većini da smesti današnje kombi stranke u jedan ili drugi obor ali pokušajmo. SNS obor … u prvi red stavi zvanične prijateljski nastrojene opozicionare …. najbolje evropejca iz specijalnih jedinica, licanina kao vojvođanina i polu hrvata kao oličenje srpstva. U drugi ešalon stavi one koji trebaju , pod uslovom da se ne zapiju pa počnu da pevaju četničke pesme pa ne prođu ni kikiriki cenzus, da izigravaju opoziciju koja će biti larmadžijska i nikakva, koja će samo praviti cirkus u parlamntu pa će bilo ko normalan reći, pa i nije tako loša ova vlast, bolje i oni nego ovi. Za svaki slučaj imaj u arhivi par snimaka gay orgija sa njima. Treći krug su oni koji će po svaku cenu pricati da im ne pada na pamet da idu na izbore da se ne bi desilo da slucajno ljudi izađu i glasaju protiv vlasti. Oni će koristiti sva sredstva koja im padnu pod ruku, rušiti, lomiti, paliti, šetati motorne testere ili kao magovi marketinga na čemu su se i obogatili sebe snimati uplakane nocu iz takvog ugla da deluju jos jadniji dok AV istog dana izađe sa snimkom kao iz matriksa. Začiniti to sa poslasticom za one koji izbore ne shvataju ozbiljno pa mozeš staviti nekoga u belom odelu da jaše belog konja okolo ili momke u tetovazama , prebildovane i maskirane u crno čiji je glavni posao da spasavaju kuce i mace. Drugi obor su oni koji se nude i debelo naplaćuju svoj rad protiv interesa Srbije, uglavnom predvođeni ljudima sa nesrbijanskim prezimenima, raazni analitičari i blogeri, nevladine organizacije koje izraz nevladine smatraju da znači da ne rade za srbijansku vladu već za neku drugu. Imamo tu još par profesionalnih učesnika izbora koji na njima učestvuju kao profesija a ne kao zelja da uspeju i par antisrbijanskih prosrpskih pokreta. Ono što nemamo je srbijanska partija, kojoj će cilj biti da joj je SRBIJA NA PRVOM MESTU i da u ovoj zemlji napravi sistem a ne kult. Ili je imamo već ….. videćemo da li će uspeti da se odupre i postane to što treba, Partija, pokret za sve ljude, za sve moje ljude. Nada Srbije, nada srbijanaca ….
P.S. A sada priča koja možda i samo možda, bar se tako nadam, nema veze sa prethodnom pričom. Ili možda ima…

Radi se o pošasti koja nas je ove godine dohvatila i svima nam izmenila živote. O koroni. Osoba koja ovo piše je naš najveći i možda ustvari i jedini pravi stručnjak na polju upotrebe kanabinoida u medicinske svrhe. Na tim poslovima je više od 10 godina radila u Ministarstvu zdravlja, na upotrebi opojnih droga, njenom prometu i dobijanju a u svrhe lječenja pacijenata. Zadnjih godinu dana radi na poslovima kontrole instituta Batut i statistikama zaraznih bolesti. Tu je došao kao stručnjak, ne kao partijski kadar i tu je radio i pod G17 i pod SPS i pod DS i sada pod naprednjacima. Nije napredovao ni jedan stepen zvanja za sve ove godine, primljen je kao savetnik i dalje je savetnik, iako je više od 10 godina član vladajuće stranke. Verovatno zbog svog dugačkog jezika i nepristajanja na kompromise. Ispred Ministarstva zdravlja bio je član famozne radne grupe za legalizaciju ulja kanabisa u medicinske svrhe, u koju ga je imenovao lično Ministar zdravlja i zdušno je podržavao legalizaciju dajući uz ostale koji su bili tu desetine i desetine kliničkih i predkliničkih istraživanja kao dokaz lekovitosti kanabinoida. Godinama je focal point između države i nevladinog sektora koji mu se svakodnevno obraća sa molbama da na osnovu raspoloživih studija koje postoje da svoje mišljenje o svrsishodnosti korišćenja kanabinoida u lečenju pacijenata. Ovo sam napisao da bi se shvatila stručna osnova daleg izlaganja. Kada se korona pojavila prva reakcija je bila da tu nema mesta za kanabinoide jer kanabinoidi ne ubijaju viruse, ne podizu imunitet tako da se ne vidi na osnovu čega bi bilo svrsishodno ih koristiti. Međutim, ubrzo su počeli pristizati neočekivani rezultati. Prvo iz prakse, iz nevladinog sektora, dobijao je zbunjujuće statističke podatke. Naime, kako oboleli od MS a nisu zbog zatvaranja granica mogli da dođu do leka Sativeks koji koriste za ublažavanje negativnih efekata Multiple skreproze od nevladinog sektora su dobili legalni kanabinoid CBD, koji se dobija iz industrijske konoplje da ga koriste. Kao i svi drugi stanovnici Srbije i oni su oboljevali od kovida ali ali statistički podatci na par desetina pacijenata su govorili da oni oboleli koji su koristili CBD su koronu prelezali bez skoro ikakvih tezih simptoma ( samo je jedan pacijent od 20 imao potrebu za dodatnim kiseonikom, ne respiratorom ) dok se u grupi onih koji su preležali koronu i tek posle toga se obratili za CBD te brojke znatno razlikuju, na taj broj pacijenata imali smo prosečno 4 teža oblika korone. Signal gde tražiti objašnjenje za pomenuti nesklad, koji je daleko iznad statističke greške je stigao kada je utvrđeno da se virus korone i CBD „kače“ na identičan receptor na površini ćelije, famozni ACE 2 receptor ( https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7312493/). Ubrzo su i kanadski naučnici došli u predkliničkom istraživanju na kulturama ćelija do preciznijih podataka a oni glase da kada se koristi CBD sa jako niskim sadržajem THC a za 50 do 70 posto se smanjije mogućnost da korona pređe u svoj teži oblik. Zaražavanje je moguće ali bolest prolazi uglavnom bez citokine oluje koja je, ustvari, glavni razlog smrtnosti kod korone ( https://medcitynews.com/2020/07/canadian-researchers-believe-cbd-could-help-to-fight-covid-19-infections/ ). Da sada napravimo mali otklon i da vam pokušam jednostavnim rečnikom opisati šta je problem kod korone. Svi ste se smejali izjavama pojedinih nasih inektologa, političara koji su na početku epidemije tvrdili da je u pitanju najsmešniji virus na svetu, Suštinski su potpuno bili u pravu jer sam virus korone izaziva manje posledice od bilo koje prehlade ili gripa. U tome je verovatno i najveći problem, jer naš organizam ga kasno prepoznaje kao potencijalnu opasnost. Zamislite kada bi naš imuni sistem reagovao na svaku bakteriju ili virus sa kojim se susretnemo. Bilo koje ispijanje probiotika bi izazivalo visoku temperaturu, kašalj, zapušenje nosa. Kada korona počne nesmetano da se širi našim organizmom jer nije odmah prepoznata kao opasnost, kod nekih pacijenata nastupa dramatična imuna reakcija, te kod njih posle recimo 7 do 10 dana se dešava da bukvalno u roku od par sati potpuno zdrava pluća budu potpuno sprzena i upaljena i pacijent nema druge šanse da preživi osim stavljanja na respirator i vestačkog dostavljanja kiseonika. Razlog za to, za citokinu oluju koja se desi u našem organizmu, nije sam virus već preterana reakcija našeg imunog sistema na virus. Štetu ne pravi sam virus u tolikoj meri već naš organizam, naš imuni sistem koji reaguje na veliku količinu virusa u ćelijama. Kako deluje CBD ? Zamislite sobu sa 10 ulaza. CBD je zatvorio recimo 9. Virus može ući samo na jedna vrata. To znači da će količina virusa kojim je zarazena ćelija biti drastično manja nego da je svih 10 vrata otvoreno. To sustinski radi isto ono što nam i svi infektolozi pričaju, a sa čime se ja u potpunosti slažem, nosite masku, jer ako se i pored nje razbolite od korone zbog znatno manje količine virusa koja je prodrla u vaš organizam tok bolesti će biti znatno blaži i verovatno ćete izbeći citokinu oluju i smrt. Da razjasnimo još neke nedoumice koje se javljaju a to je da li konzumiranje marihuane pomaže kod korone ? Odgovor je NE. Razlog je sledeći. THC je antagonist CBD i oslabljuje njegovo vezivanje na ACE2 receptor tako da ako kontumirate kanabis u prirodnom obliku vrata neće biti zatvorena za virus zbog oslabljenog vezivanja CBD na receptore. Naši naučnici, pričam u množini, jer je jedan broj naših vrhunskih stručnjaka, redovnih profesora univerziteta, šefova kateri, direktora naučnih instituta takođe bio uključen u istraživanje su napravile modifikacije dosadašnjih svetskih iskustava. Ona su ustvari ključna i omogućavaju dobijanje prvo leka ( CBD a sa znatno sniženim sadržajem THC a ) a drugo mesto sintetičkog CBD iskoristili su prirodno ful spektrum ulje industrijske konoplje iz koga su samo uklonili THC a ( po analizama sadržaj THC a u prirodnom ulju je sa oko 2 % smanjen na 0.003 % ). Zašto ovo drugo ? Neki od vas se sećaju pomame koja je pre desetak godina vladala za takozvanim prirodnim Vitaminom C, da je navodno mnogo uspešniji za podizanje imuniteta od sintetičkog Vitamina C. To je potkrepljivano time da je limunada mnogo zdravija i sa boljim učinkom od tableta Vitamina. I suštinski to je tačno, ali ne zbog neke magične sile koja se zadrzava u do kraja prečišćenom prirodnom vitaminu C koji postaje identičan sintetičkom već zbog supstanci koje se nalaze u limunu i koje sa vitaminom C imaju sinergijsko ( pojačavajuće ) dejstvo. Te supstance su po našim saznanjima terpeni. Oni omogućavaju da limunada bolje pomaze od tablete, oni su zasluzni za mnogo bolje i uz neuporedvo manje nus pojava kanabinoidi deluju. Upravo zato i kod korišćenja kanabinoida u svrhu lečenja se ne preporučuje sintetički THC ili CBD i upravo zato lekovi na bazi sintetičkog THC ili CBD nemaju dejstvo kao prirodno, ful spektrum ulje kanabisa. Jer da je tako koristili bi masovno sintetičke kanabinoide koji su na tržištu ( dronabinol 99,5% THC, Sativeh 55% THC i 45 % CBD, Epidoleks !00% CBD , navodim kao aktivna materija u leku ). Razvijen je potpuno novi, inovativan proces od destilacije prirodnim rastvaračem ( etanol ) preko prečišćavanja dobijene sirove paste pod snizenim pritiskom na kratkoj koloni do procesa razdvajanja komponenti ful spektrum ulja na pojedine kompomnente te i radi zadovoljavanja trenutne zakonske forme proces prevođenja nastalog THC a pomoću UVC svetla u legalni CBN. Proces je potpuno nov u svetu, ne koristi nikakve agresivne hemikalije, ne zagađuje životnu sredinu i ima veliki kapacitet dobijanja leka i visok stepen odvajanja komponnti. Posto se dobijaju prečišćene komponente njihovim ponovnim mešanjem u odgovarajućim odnosima moguće je dobiti standardizovan lek sa uvek identičnim sadržajem supstanci ( na primer 50,00 % CBD, 0.10 THC, 49,9 % terpena ) bez obzira na kvalitet početne sirivine, vrstu ili vremenske uslove koji su te godine vladali. Takav lek je, za razliku od neprerađenog ulja moguće i registrovati kao lek u odgovarajućim agencijama i na ime patentnih prava uzimati apanaže.

Vratimo se sada koroni. Iako nam svakodnevno sa tv ekrana epidemiolozi govore šta nas čeka niko ne razume potpuno koliko je to u brojkama. Pa da se pozabavimo onda njima. Svi epidemiolozi se slazu u jednom, epidemija će stati ili kada svi preležimo kovid ili kada stigne vakcina. Oko vakcine situacija je jasna. Pre sledeće jeseni je ja, vi, vaša deca, roditelji neće primiti. To što će krajem zime stići par desetina hiljada vakcina koje će otići za zastitu medicinskog osoblja i ostalih najugroženijih grupa nas neće zaštititi ili spasiti. Znači ostaje da je preležimo moleći boga da budemo među onima koji neće razviti tešku kliničku sliku. Trenutno, po zvaničnim podatcima smrtnost od korone u Srbiji je oko 2,15 %, uz sve terapije koje su uvedene i bez, na našu sreću, pucanja zdravstvenog sistema zbog preopterećenosti. Da svedemo to na brojke. U Srbiji ima 7.000.000 stanovnika puta 2,15% smrtnost dolazimo do brojke od oko 150.000 umrlih od kovida samo ove zime i samo u Srbiji. STO PEDESET HILJADA MRTVIH !!!!!! 75 puta više nego za vreme bombardovanja 1999 godine. Ustvari, svaka dva dana će umirati onoliko ljudi koliko je poginula za 7 dana bombardovanja. Prosečan broj mrtvih dnevno će biti veći od broja ukupno umrlih od početka epidemije Kovida u Srbiji do sada. Mislite da preterujem. Svi spominju španski grip i 50 miliona zrtava , više nego u celom svetskom ratu koji mu je prethodio. Ali niko ne obraća pažnju na detalje. Prve godine epidemije od španskog gripa umrlo je 100.000 ljudi a druge 49.900.000. 500 puta više !!! A mi ulazimo u drugu godinu Kovida. Kada se polovinom januara sudare sezonski grip i kovid, situacija će biti najverovatnije sledeća. Neće se dogoditi italijanski scenario da lekari moraju da biraju između dva pacijenta koji će na respirator i koji će preziveti a koji će odmah umreti. Izbor će statistički , po proceni stope oboljevanja biti koga od ČETIRI pacijenta staviti na respirator i dati mu šansu da preživi a koje troje odmah i trenutno osuditi na smrt. Nije ovde nista više do naših lekara, kriznog štaba. Oni svoj posao obavljaju dobro, bolest je nova, nekada se pretera u merama, nekada se previše popusti, mora se voditi računa i o ekonomiji zemlje, slušam stalno spinovanje da krizni štab ovo, krizni štab ono. On nikada ne zaboravite u svom sastavu ima pored lekara i ekonomiste i druge stručnjake, njegov posao je da nađe balast između sprečavanja nekontrolisanog širenja virusa i ekonomske propasti zemlje i moje lično mišljenje je da je taj posao korektno odradio dosada. Uvek je moguće iz sadašnje perspektive kritikovati pojedine poteze, treba kritikovati i tražiti odgovornost na za mere već za neke jako neprimerene izjave i prozivanja koja su uglavnom dolazila iz političkog dela štaba. ali za ovo što nam sledi sa sadašnjim oružijima protiv korone niko nam ne može pomoći.

… ili može ??? Kao preporučeni način korišćenja CBD preparata zasnovanog na bazi prirodnog ful spektrum ulja industrijske konoplje sa jako sniženim sadržajem THC preporučuju se flasteri, tačnije komplet od 5 flastera koji bi pacijenti kada dobiju dijagnozu pozitivan na kovid koristili. Da napomene i to, preventivno uzimanje CBD a za kovid ne pomaže, bar po dosadašnjim saznanjima, jer se svakih 8 sati koncentracija CBD u organizmu koja je uneta prepolovi. Korišćenje je jednostavno, flaster se nalepi negde na telo i svaka dva dana dodaje se po jedan novi flaster. Preko kože, slično fentanilskim ili nikotinskim flasterima CBD bi ulazio u organizam i drzao stalnu koncentraciju u njemu. Pošto predklinička ispitivanja i teoretske osnove dejstva postoje, očekivano smanjenje teškog oblika kovida a i smrtnog ishoda se redukuje za 50-70 %. To znači da mesto očekivanih 150.000 mrtvih Srbija bi prošla sa oko 40.000, verovatno i manje jer bi terapija omogućila da ne dođemo u situaciju pucanja zdravstvenog sistema i gde bi postojeći respiratori zadovoljili potrebe pacijenata, ne bi lekari morali da odlučuju ko će od četvoro možda preživeti a ko sigurno umreti. Evo jos par linkova za one koji zele da saznaju nešto više o ovoj temi ( https://www.healtheuropa.eu/cbd-reduces-covid-19-lung-damage-with-protective-peptides/103374/ https://www.thailandmedical.news/news/breaking-cannabis-for-covid-19-canadian-researchers-claim-cbd-can-modulate-ace-2-expression-in-gateway-tissues-and-help-prevent-covid-19- https://www.preprints.org/manuscript/202004.0315/v1 ). Inače čisto informativno, cena kompletnog lečenja po pacijentu bi bila ispod 1000 dinara po osobi.

Sada se svi verovatno pitate, pa zašto tog leka nema, zašto se ne koristi. Evo priče. Odmah po razvjanju procesa do kraja, preko ličnih veza obratili smo se mnogim bitnim, zaista bitnim ljudima u ovoj državi. Prosečan odgovor je glasio da citiram jednog od novih ministara u novoj vladi Srbije “ JESTE LI NORMALNI ? HOĆETE DA DROGIRAMO LJUDE? ŠTA AKO NAM NEKO UMRE TOKOM ISPITIVANJA ? Nikakva objašnjenja da se ovde ne radi o marihuani, da unutra nema ničeg psihoaktivnog, da je jako sigurno za korišćenje jer svi vi koji ste putovali zadnjih godina zapadnom Evropom znate da se CBD prodaje svuda, na svakom mestu kao dodatak ishrani, u običnim prehrambenim prodavnicama. ( Da pojasnim onima koji će reći pa kako onda oboljevaju od korone ? THC je iako nizak u tim preparatima, previsok tako da neutrališe dejstvo CBD a plus kada se CBD jede u želudcu dolazi do njegove izomerizacije u kiseloj sredini tako da se menja aktivni oblik koji dospeva u krv a taj novi oblik je znatno manje aktivan i slabije se vezuje za ACE2 receptor ). Pošto smo u prvom koraku odbijeni pokušali smo redovnim putem, podneli odgovarajućim ministarstvima zahteve za odobrenje tehnološkog postupka gde smo upali u omiljenu igru naše administracije FT1P ( fali ti jedan papir ) i proglašavanje nenadležnosti i prebacivanje loptice drugom ministarstvu ). Da bi pojasnio zašto smo to tražili, zašto ne izlazimo u javnost kao što sam ja sada prinuđen da uradim, dok brojke dramatično skaču, pojasniću. Niko nije tražio da država kaže super, ne zanima nas odakle vam i kako znate da to radi, dajte da spasavamo živote, iako u ovom slučaju ni to ne bi bilo preterano. Mi smo želeli da sa legalnim dozvolama za proizvodnju napravimo legalne uzorke koje bi uz prijavljeno kliničko ispitivanje zvanično i kontrolisano sproveli na odgovarajućim klinikama u Srbiji, ono sto već i sami znate, prva , druga, treća faza. Naša zelja je bila da dobijemo legalan, proveren, registrovan lek koji se po svim svetskim metodologijama pokazao sigurnim i delotvornim. Nudili smo Srbiji da nam pomogne u tome ali naisli smo na zid odbijanja. Šta više, setite se priče sa sredine članka o upadu policije u laboratorije u Novom Sadu i Beogradu. To su laboratorije koje su Srbiji i srpskim građanima trebale da isporuče lek za ovu zimu. Tih stotinjak dana blokade onemogućili su dobijanje leka koji bi bio dovoljan za lečenje 2.000.000 pcijenata. Od tih građana kada se epidemija zahuhta po sadašnjoj stopi smrtnost umreće 43.000. Da je lek bio dostupan umrlo bi 30.000 građana Srbije manje. To što su naši junaci Kaćuša, Hudini, To ti tako kažeš i ostali upleteni u događaj uradili, učinili mi, srbijanci, vojvođani, ja, moja porodica, vi, vaše porodice, prijatelji deca platiće sa 30.000 mrtvih. To je samo ovaj put cena koju plaćamo zbog ljudi od 32 slova. I kada vam neko vaš drag, otac, majka, dete, ljubav života ne daj bože umre, znate ko je verovatni direktni krivac za to, za to sto ste ostai bez vama bitnih ljudi i shvatićete da priča o 32 ljudi se tiče svih nas, svih vas i da nečinjenje u ovom slučaju je ustvari smrtna presuda koju ste doneli nad vama najmilijim ljudima, da ste onda vi ustvari krivac za njihovu smrt, ne neko drugi, jer vi niste reagovali dok još nije bilo kasno. Ja se samo nadam da Kaćuša, Hudini i ostali upleteni u dešavanja su to uradili zbog sitno sebičnih interesa, da bi pokrali novac a ne da bi sprečili da lek dođe do građana Srbije. jer ako su bili svesni šta čine, onda je to genocid koji ljudi od 32 slova čine nad nama, građanima Srbije, srbijancima, vojvođanima. Svesno ubistvo stotina hiljada ljudi jer su od nekoga instruirani da to urade. A zašto bi to uradili ? I ja sam se to pitao dok nisu stigla najnovija ispitivanja vezana za koronu koja kažu da će kod pacijenata koji prežive koronu, čak i kod asimptopatskih pacijenata kod oko trećine će se dogoditi doživotni invaliditet. Naime, već sada studije govore da po prelezanoj koroni, a zbog autoimune reakcije koja nije ograničena samo na pluća dolazi dorazvoja recimo miokarditisa i da će svi oni, a to je recimo 20 % populacije doživotno biti zavisni od lekova za srčane bolesti, da dolazi do problema sa krvnim sudovima u mozgu, sloga, problema sa bubrezima i njihovog otkazivanja, problema sa vidom sluhom i ukusom, možda i najgore od svega, problema sa plodnošću gde će mozda i trećina muške populacije po prelezanoj koroni ostati trajno sterilna. Farmaceutska mafija je već uračunala dobitak koji će imati za godinu, dve, pet, trideset na ime lekova koje će ljudi morati svakodnevno da koriste da bi preziveli, na ime pomagala koja će im omogućiti da bar nešto vide i čuju, na ime lečenja steriliteta ogromnog broja ljudi. Jer ovde nije u pitanju da li ćete imati najnoviji ili prošli model iphona već da li ćete živeti ili umreti, da li ćete za sobom ostaviti potomstvo ili nećete. U pitanju su desetine i stotine hiljada milijardi dolara potencijalne zarade a kako vakcina ili CBD smanjuju broj pacijenata koji će morati da koriste lekove, budite uvereni da će sve učiniti da čovečanstvo što kasnije dobije lek, primenjujući istu šemu koju uvek koriste, plaćajući antivakcinere da vas na sav glas plaše po principu drž te lopova ili ono što je za očekivati proglašavajući CBD za najopasniju drogu na svetu koja … većće smisliti šta radi ljudima, iako dugogodišnje iskustvo korišćenja CBD stotina miliona ljudi širom sveta dokazuje da nikakva opasnost ne postoji. Prvi koraci već su vidljivi. U svetu se počinje pričati o stavljanju CBD na spisak zabranjenih supstanci, priče o CBD kao leku guše se na svaki način, moje lično iskustvo je da kada sam novinarima tri najveće medijske kuće na svetu ispričao priču sa oduševljenjem su je prihvatili, snimili sate i sate video intervjua o tome, trazili i dobili gomile dokaza koji potkrepljuju priču i kako je vest verovatno dospela gde treba ( ili ne treba, zavisi kako se posmatra ) sinhrono, posle ana priprema, pisanja, razgovora u istom satu, minutu su prestali da se javljaju na telefon, poruke, prilozi iako urađeni se ne emituju mesecima. Policija u Srbiji je otišla i korak dalje, pod pretnjom trenutnog hapšenja naredila je prekid daljih naučnih istraživanja i projekata vezanih za industrijsku konoplju i CBD i pokušaje dobijanja leka koji bi spasio život vama, vašoj porodici, prijateljima. Prvi put u istoriji , bar koliko ja znam policija je organ koji odlučuje o tome čime naučnici smeju a čime ne smeju da se bave. To j novi korak posle proslogodišnje dopune zakona o lečenju ljudi gde se na desetak mesta pominje …ministar policije odlucuje, ministar policije donosi, ministar policije dozvoljava a sve u okviru zakona čija je namena i čiji je predlagač i nosilac Ministarstvo zdravlja. Da li su dešaavanja pred skupštimom pre par meseci , koja da se razumemo ni malo ne odobravam, ustvari bila generalna proba za to kako će građani Srije biti lečeni ubuduće. Setimo se video snimka tri momka koji sede na klupi sa rukama na kolenima i koje policija dolazi i počinje da besomučno tuče palicama. Čak i da je istina a u tom slučaju očito je da nije da su oni pre radili ma šta da su radili, ako građanin ne pruža otpor, policija nema ovlašćenje da primeni silu i što se mene tiče apsolutno nema razlike između video snimka koji smo svi videli, gde nešto lomi ruke onesvešćenom čoveku i policajaca koji to isto rade. Ustvari objašnjenje je verovatno vrlo prosto i logično … to čine ljudi od 32 slova, bili sa bilo koje za njih nepostojeće granice zakona, a može im se jer zašto bi imali problem da polome ruke, noge, glave tamo nekim srbijancima, vojvođanima kada im plemenska pripadnost daje sva prava u okupiranoj Srbiji.

Ova zadnja dešavanja vezana za policiju i njenu samovolju su ustvari zadnja kap koja je prelila čašu i naučila me da ovako više ne može, da mora šta se mora, da se neke stvari ne mogu popraviti već se moraju promeniti i zato idem dalje. Dalje od današnje pozicije, dalje od današnje opozicije, krećem i pozivam sve Vas da zajedno krenemo jedinim preostalim putem, putem SRBIJA NA PRVOM MESTU

P.P.S Kada pomislimo da nema dalje, da se dalje ne može u bezobrazluku, pojavi se nas čudotvorni, inventivni Hudini. Njegova najnovija teorija, ovaj put direktno usmerena , sada van ikakve razumne sumnje, ka tome da se što više srbijanaca i vojvođana istrebi sa lica zemlje, da se nad nama načini genocid je sledeća, citiram “ … svakom fizičkom licu, ukoliko nema dozvolu zabranjeno je posedovanje bilo kakve konoplje (nezavisno od procentualnog sadrzaja supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola), zbog čega se prema svim licima bez odgovarajuće dozvole primenjuju propisi kojima se utvrđuju krivična dela … “ Da vam prevedem na običan razumnjiv jezik. Ukoliko dobijete koronu i stavite sebi flaster sa CBD om, u kome se ne nalazi nista nezakonito, nikakva opojna droga u zakonski nedozvoljenom nivou sudiće vam se za proizvodnju i promet opojnih droga i ne možete dobiti manje od 3 godine zatvora a kazna moze ići i do 15 ako ste to zalepili i svojim članovima porodice. Naravno, i svako od njih ide minimalno 3 godine u zatvor. Takođe, u međuvremenu ljudi od 32 slova su telefonom pozvali naš zvanični, državni institut, i uz najstrašnije pretnje im poručili da im se zabranjuje bilo kakav naučno istraživački rad na temu industrijske konoplje i CBD ulja. Policija polako nadmašuje sebe, ljudi od 6 meseci kursa i 32 slova daju sebi za pravo kojom naukom sme da se bavi u okupiranoj Srbiji a kojom ne sme. A sve sa ciljem da sada već neprikriveno, do građana Srbije i sveta slučajno ne dođe lek koji potencijalno može spasiti samo u Srbiji 110.000 života i smanjiti broj doživotnih invalida za više od 1.500.000. Možda sam u celom tekstu grešio, izvinjavam se svima vama što sam ih nazivao ljudima od 32 slova …. mislim da ta reč ljudi za njih ne stoji …. ljudi to ne rade ….